Heklane kuhinjske krpe

Heklani radovi i u kuhinjskim krpama

Ove neobične i veoma lepe heklane kuhinjske krpice za hvatanje vrelog posuđa plod su jednostavne, ali vešto osmišljene igre dodavanja.

Najpre se uradi deset petlji lančića i zatvori se krug polustubićem bez navijutka, a osim toga se urade i dve petlje lančića.

I red: uradi se 10 stubića sa navijutkom iznad kruga od petlji lančića.

II red: iznad svakog stubića sa navijutkom urade se dva stubića sa navijutkom.

III red: u sredinu između dva stubića sa navijutkom, urade se 4 stubića sa navijutkom.

IV red: u sredinu između četiri stubića sa navijutkom uradi se 6 stubića sa navijutkom.

V red: u sredinu od šest stubića sa navijutkom, uradi se 8 stubića sa navijutkom.

VI red: u sredinu između osam stubića sa navijutkom.

Svaka krpa se završava obrubom, rađenim bodom raka. Važno je da se uvek svaki red završi polustubićem bez navijutka, posle čega se urade još i 2 petlje lančića. U sredini krpe se sašije jedna irska ružice koja je posebno heklana.

Ako su vam potrebna pojašnjenja oko izrade lančića i stubića možete ih pronaći u našoj školi heklanja.

Vaša Hekloteka

Heklanje sa alkicama

Heklanje sa alkicama

Jedna od najlepših osobina heklanja je mogućnost prilagođavanja njegove tehnike nekim posebnim vrstama radova, koji izlaze iz okvira heklanja u doslovnome smislu reči. Jedan od njih je heklanje sa alkicama. U početku neobičan pronalazak, ovaj rad se sve više potvrđuje kao duhovito rešenje u mnogim okolnostima. Nadstolnjaci, podmetači za čaše za sudove, ali i svojevrsne razdvojene zavese, prave se od alkica, obrađenih kukicom. Osnova rada su najobičnije alkice za zavese koje se prekrivaju debelim, obojenim, pamučnim koncem. ceo rad se sastoji u obmotavanju alkicastubićima bez navijutka. Kada se dođe do kraja, rad se završava polustubićem bez navijutka, mrtvom petljom i nit se neprimetno oslobađa sa naličja, uvlačeći je u iglu za vunu. Potom se alkice, obojenim koncem, prišiju jedna uz drugu i to skrivenim bodom. Spajanje alkica raznih veličina, pruža mogućnost za raznovrsna rešenja koja predviđaju spajanje velikih sa malim i srednjim alkama. Za nadstolnjak prikazan na slici, odabrane su, međutim, podjednake alkice koje se razlikuju samo po boji.

Vaša Hekloteka

Mariorini heklani radovi no. 1

Heklani stolnjaci - Heklani radovi by Mariora no. 1

Opširnije...

Heklanje

istorija heklanja

Prema nekim teorijama heklanje je poteklo od tradicionalnih ručnih radova u Arabiji, Južnoj Americi ili Kini, ali nema jasnih dokaza da je taj ručni rad rađen pre nego što je postao popularan u Evropi u 19. veku. Poznato je da se prva štampana šema pojavila u holandskom časopisu u ranom 19. veku.

Mnogi smatraju da se heklanje verovatno koristilo u ranim kulturama, ali da se umesto heklice koristio savijeni kažiprst; tako da usled toga nema materijalnih ostataka da svedoče o tome. Ovi autori ukazuju na „jednostavnost“ tehnike i tvrde da „mora“ da se koristila odavno.

 

Irska heklana čipka, kasni 19. vek. Dizajn ovog primerka je usko baziran na Flemanskoj iglom rađenoj čipci iz 17. veka.

Drugi autori tvrde da su tkani, pleteni ili čvorovani primerci tkanine sačuvani iz veoma davnih vremena, ali da nema sačuvanih primeraka heklane tkanine u bilo kojoj etnološkoj zbirci, ili arheološkom izvoru pre 19. veka. Ovi autori ukazuju na tamburske heklice koje se koriste u tamburskom vezu u Francuskoj u 18. veku i tvrde da je provlačenje petlji kroz tkaninu preraslo u „heklanje u vazduhu“

Počevši u 19. veku u Britaniji, SAD i Francuskoj, heklanje počinje da se koristi kao manje skupa zamena za ostale oblike čipke. Cena fabrički proizvedenog pamuka je padala i iako su heklane čipke zahtevale više konca nego tkane čipke, heklane čipke su se brže izrađivale i bile su lakše za učenje.

U vreme Velike gladi u Irskoj (1845 - 1849) časne sestre su učile tamnošnje žene i decu da heklaju koncem. Rad je nošen širom Evrope i Amerike i kupovan zbog svoje lepote i zbog humanitarne pomoći koju je to pružalo irskom stanovništvu.

Heklice su se kretale od od primitivnih savijenih igala u dršci od plute, koje su koristile siromašne irske čipkarice, do heklica od skupoceno obrađenog srebra, gvožđa, slonovače ili kosti postavljenih u različite drške, od kojih su neke bile bolje dizajnirane da pokažu damske ruke nego za rad sa koncem. Do ranih 1940-tih, uputstva za heklanje su se već štampala u Engleskoj.

Preuzeto sa http://sh.wikipedia.org/wiki/Heklanje

Heklani stolnjaci kao krpare

Heklani stolnjaci kao krpare

"Pecoti", slični našim krparama su heklane prostirke iz Valteline, predela u Italiji, koje se odlikuju raznobojnim prugama što se slivaju jedna u drugu. Veoma uspela stilizacija ove narodne rukotvorine je ova koju vidimo na slici i koja se radi heklicom, a deluje veoma prijatno kada se trpeza postavlja na američki način. Sastoji se od heklanih "setova", postolnjaka i podmetača za čaše. Boje su jesenje, prema tome veoma prikladne za trpezu u seljačkom stilu, malo izmenjenom i dopunjenom zemljanim posuđem.

Ceo rad se izvodi poslustubićima s navijutkom, dvostrukim ili trostrukim polukopčastim pamučnim predivom. Počinje se dvema bojama i parovi boja se smenjuju posle svaka četiri reda. U svakom redu, međutim, desnom bojom se urade dve petlje više, levom bojom dve petlje manje, tako da završen rad dobija onaj svojevrsni "klinasti" izgled.

Srećan rad i bogatu trpezu želi vam vaša Hekloteka!